О књизи: година / Мирис те оборио с ногу. Био је јачи чак и од дроге маковог поља. Дебљи, оштрији, разноврснији. То се никада нигде у Европи није десило, нити је могло да се деси. Паклено давно, европске митове и чудовишта је убијала Дирекција, тада још Ред, а оне које нису дирали отерали су у резервате, где и данас труну у свом смрдљивом метежу мириса. Ед није волео резервације, али је тамо често одлазио на дужност, па је добро знао како мирише све врсте полумртвог олоша. Али овде, у новој Москви, „његовој Русији“, беснео је такав ураган да се још увек вртело у глави. А то су били мириси које никада није познавао. Чак су му се и допале неке…